English
hrvatski jezik
српски језик
slovenski jezik
Један од најшумовитијих крајева у земљи, са вековном шумарском традицијом, јесте подручје Кочевја, где шумар Чртoмир Вилхар већ више од три деценије управља шумским имањем од 1.000 хектара у близини Великих Лашча.
„Добродошли! Прво кафа и десерт, кратко излагање колега стручњака о словеначком шумарству, па онда идемо у шуму“, дочекао нас је Вилхар у свом дому. Где год да се погледа, види се жива природа која окружује имање, у власништву његове породице већ генерацијама.
Кослерова шума је део групног сертификата за газдовање шумама (FM) којим управља Јавно предузеће Slovenski državni gozdovi (SiDG). Пре теренске посете, представница SiDG-а, Ева Церјак, дала је изузетно информативан преглед развоја и еволуције шумарства у Словенији.
Словенија је мала земља, али веома разноврсна, са многим планинама. Алпе су изграђене од карбонатне стенске подлоге, а највиши врх достиже 2.864 м. Са друге стране, земља се наслања на Панонску низију, а велики део Словеније обухвата динарски крашки пејзаж, док је северни приморски део под утицајем медитеранске климе. „Између свега тога постоје брежуљци, долине и котлине. Због тако различитих природних услова постоји велика разноликост природне вегетације и – како ми шумари кажемо – велики број типова шумских станишта“, објашњава Ева.
Прво планско газдовање шумама започето је у Трновском лесу изнад Горице 1771. године, применом напредне немачке методе обрачуна дрвне запремине – исте оне која се у Немачкој користи од 1752. године. Ева истиче да је чувени шумар Јожеф Колер још 1842. године користио природно подмлађивање уз заштитну сечу. После 1948. године шумарство у Словенији снажно се усмерило ка блископриродном и одрживом газдовању. Главни циљ био је да се обнове деградиране шуме до њиховог пуног природног потенцијала, на начин што је ближи природи – са великим успехом.
„Седамдесетих година изграђена је обимна шумска инфраструктура (само у Кочевју 500–600 км тракторских влака и 50 км шумских путева годишње). Развој дрвне индустрије ишао је руку под руку са шумарством – тестере су биле близу шума и специјализоване за локалне врсте дрвета. Нажалост, већи део те индустрије распао се после осамостаљења Словеније.
Током 70-их и 80-их година, вишенаменско газдовање шумама постало је законом прописана пракса – укључујући јавне расправе и учешће заинтересованих страна. Шумари су почели да издвајају шумске резервате (око 9.500 ха) из газдовања. Шумске инвентаре су прешле са потпуних на узорковне методе, које се користе и данас, укључујући сталне парцеле за дугорочно прикупљање података“, додаје Ева.
Како објашњава Вилхар, породицa Кослер управља шумским имањем од 1850. године, уз редовне десетогодишње планове газдовања од 1902. Некада је преовлађивала смрчева монокултура услед интензивне сече и поновне садње, али се данас шумом управља на одржив начин, са фокусом на биодиверзитет, што је довело до здраве мешавине аутохтоних врста.
Вилхар је са поносом показао FSC тиму хектаре здравих шума, свеже ваздуха и природе сачуване за будуће генерације.
Циљ управљања био је прелазак са 99% четинара на мешовиту састојину са већим уделом лишћара, уз примену „freestyle“ приступa у шумској узгојној пракси, како би се подржало природно подмлађивање и одговорило на природне поремећаје (олuje, ледолом, напади штеточина), али и на климатске промене (померање станишта услед глобалног загревања).
Најновије интервенције обухватају подршку природном подмлађивању после поремећаја (вештачке плантаже), вишенаменско коришћење шуме (лов, рекреација), очување монументалних стабала и узгојне мере уз „freestyle“ приступе. Велике површине пажљиво планираних мешовитих састојина говоре о дугој традицији одговорног шумарства у овом делу Словеније. Укупна запремина порасла је са 180 м³/ха 1902. године на 360 м³/ха данас.
Од 2010. године газдовање овом богатом шумом – и дрво које долази на тржиште – FSC је сертификовано у оквиру сертификационе групе приватних власника шума под управљањем SiDG-а. Добијање FSC сертификата представља најбољи начин да се, путем годишње независне контроле, потврди позитиван друштвено-економски и еколошки утицај ове врле традиције одговорног газдовања шумама породице Кослер.
